Naslovna

ACTA OPHTALMOLOGICA, 2014, Vol.40(1)

ISSN 1452-3868,

UDK 617.7

 

 

Prikaz bolesnika

 

UDK: 616-002.27:617.715+617.713-002+616-002.42+617.742.9

  

 

TERAPIJSKI PRISTUP KOD NEKROTIZUJUĆEG SKLEROKERATITISA 

 

Gordana Zlatanović1, Maja Živković1, Marko Zlatanović1, Tomislav Mladenović2 i

Aleksandra Miljković2 

 

1Klinika za očne bolesti, KC Niš

2Odelenje za očne bolesti, Vojna bolnica Niš

 

Skleritis predstavlja upalu dubljih slojeva beonjače, koja može varirati od lakših formi do veoma ozbiljnih, praćenih nekrozom i padom vidne oštrine. Bolest karakteriše hronični inflamatornim proces koji je lokalizovan u skleri, ali sa mogućnošću zahvatanja okolnih struktura, prvenstveno rožnjače, uvee i retine. Udružen sa promenama na rožnjači poznat je i kao sklerokeratitis. Skleritis može biti prednji i zadnji. Prema kliničkim karakteristikama i načinu ispoljavanja, prednji skleritis se deli na difuzni, nodularni i nekrotizujući sa inflamacijom i bez inflamacije. Nekroitizujući prednji skleritis predstavlja najtežu formu prednjeg skleritisa, koja se karakteriše povećanom udruženošću sa očnim komplikacijama i gubitkom vida.

Terapijski pristup u lečenju bolesnika sa nekrotizujućom formom sklerokeratitisa značajno se promenio u poslednjih nekoliko godina. I dalje sistemski kortikosteroidi predstavljaju „first line treatment“. Primena NSAID lokalno i sistemski značajna je samo kao dopunska terapija, ali je dokazano da primenjena samostalno ne može dovesti do regresije bolesti. Dodatna terapija u vidu metotreksata, mycophenolata, ciklosporina i ciklofosfamida je neophodna, pogotovu kada je skleritis udružen sa sistemskim bolestima. Najveći pomak u lečenju ozbiljnih formi skleritisa predstavlja uvođenje bioloških agenasa, kao što su TNF-alfa inhibitori i anti-B-cell antitela. Acta Ophthalmologica 2014;40(1):34-38.

 

Ključne reči: skleritis, keratitis, sklerokeratitis, nekroza, vidna oštrina

 
O nama  
Uputstvo autorima  
UOS  
Izdanja  

2014, Vol. 40